Kako da uspostavite dobru saradnju sa poslodavcem

Da bi saradnja bila dobri uspešna, odnos između poslodavca i zaposlenog mora da počiva na uvažavanju i međusobnom dogovoru. Ipak, zapošljavanje na honorarnim poslovima i za poslodavca i za zaposlenog može da bude odnos pun izazova. Ako se od poslodavca očekuje da obezbedi pristojne uslove rada i poštovanje dogovorenih obaveza, podrazumeva se da je i druga strana spremna da se potrudi i da svoj pun doprinos.

U prethodnom tekstu smo se osvrnuli na to šta poslodavci sve mogu da urade kako bi poboljšali odnos sa zaposlenima na obostrano zadovoljstvo. U ovom ćemo akcenat staviti na odnos zaposlenog prema poslodavcu i načinima za njegovo poboljšanje.

Ako potvrdite dolazak na intervju, pojavite se na dogovorenom mestu

Gotovo da nema poslodavca kome se nije dogodilo da kandidata za posao uzalud čeka iako je intervju dogovoren i potvrđen. Često se dešava da se kandidati čak ni ne jave da pomere zakazan termin, jednostavno samo se ne pojave u dogovoreno vreme. Vlasnik jednog frizerskog salona navodi da to odmah pokazuje nivo profesionalnosti i odgovornosti i prema poslu, a i prema tuđem vremenu. „Svima može da se desi da nešto iskrsne, ali ako znate da je neko izdvojio svoje vreme i čeka vas na dogovorenom sastanku, izraz i poslovne kulture i poštovanja je da mu bar javite ako ste sprečeni da dođete“.

Kašnjenje na posao vam ne zameraju samo poslodavci, već i ostale kolege

Stalno kašnjenje na posao uz brojne izgovore jedna je od najčešćih zamerki koje poslodavci iznose. Za mnoge poslodavce ovo je pokazatelj da zaposleni niti posao niti kolege ne doživljava ozbiljno i da ne poštuje tuđe vreme. „Ovo obično pravi kolaps i u smenama, pa jedan kolega mora da ostaje duže da bi ispoštovao da se posao obavlja bez zastoja“– objašnjava menadžer restorana iz Niša. Osim toga što ovo zaista smeta nama koji posao vodimo, prilično nervira i ostatak kolektiva i dovodi do stvaranja loše atmosfere i animoziteta prema zaposlenom koji stalno kasni. Ipak, verujem da se ovaj problem relativno lako može rešiti ako postoji volja i rešenost“ – dodaje on. „ Kad bolje razmislite, obično je dovoljno krenuti 10 minuta ranije od kuće i izbeći saobraćajne gužve i špic“.

Izazivanje sukoba i stvaranje loše atmosfere u kolektivu

Dešava se da poslodavac zaposli zaista sjajnog i sposobnog čoveka koji posao obavlja na zavidnom nivou. Ipak, ako stalno izaziva svađu i raspravu u kolektivu, stvara lošu atmosferu između zaposlenih, sa nipodaštavanjem i prezirom se odnosi prema kolegama, praksa pokazuje da to samom poslu donosi mnogo više štete nego koristi.

Osim toga, stalno ignorisanje potreba drugih kolega i stavljanje svojih u prvi plan je pogubno za dobru timsku atmosferu. „Džaba vam što je čovek dobar radnik, ako svakog dana treba da gasite požare i smirujete uzavrele strasti u kolektivu. Tu nema dogovora oko slobodnih dana, smena, termina godišnjih odmora, već svaki zahtev počinje sa JA moram i JA treba“ -– objašnjava vlasnik objekata za prodaju brze hrane iz Novog Sada.

„Imali smo situacija kada smo sa takvim ljudima kroz konstruktivan i otvoren razgovor pronalazili zajednički jezik i okončali takvo ponašanje, a bilo je i situacija kada je za obe strane bilo bolje da se pozdravimo i prijateljski rastanemo“.

Ispoštujte otkazni rok

Ako poslodavac u sezoni ima povećan obim posla i svaki čovek vam je bitna karika, pravu noćnu moru stvara situacija u kojoj vas zaposleni obaveštava da se neće pojaviti na poslu jer je našao nešto bolje ili mu uslovi rada ne odgovaraju. U takvim situacijama kola se obično slome na ostalim zaposlenima jer na njih pada teret dodatnog posla dok se novi čovek ne pronađe. „ Dešavalo se da nas zaposleni na kraju smene obavesti da od sutra više ne radi, tada se trudimo da to nekako dodatno platimo ostalim zaposlenima koji onda obavljaju i njihov posao, ali uprkos tome, ljudi bivaju iscrpljeni i premoreni, i nekad su potrebne i nedelje da bi se stvari dovele u red“ – kaže menadžer kafića u Beogradu. Bez obzira na to koji su razlozi zbog kojih zaposleni daje otkaz,- objašnjava on, poštovanje minimalnog otkaznog roka bi trebalo da bude čin i kulture i bar neke radne etike.

Fokus na radne obaveze

Znate onu izreku koja kaže da posao treba raditi kako treba ili ga uopšte ne treba raditi. Izostanak pažnje i površnost utiču na kvalitete obavljenog posla, ali i na sam utisak koji ostavljate.

„Dešavalo nam se da se ljudi pojave na poslu da ispune svoje radno vreme. Odsutni su, posao otaljavaju, ne udublju se i to se po pravilu završi žalbama gostiju i nižim ocenama koje dobijamo na Bookingu“ – kaže vlasnik jednog beogradskog pansiona. „Mi smo svesni da svi imamo neke svoje brige i lične probleme, ali od zaposlenih tražimo da se to na radnom mestu ne primeti. Mi smo tu zbog naših gostiju i od njih živimo, i nemamo luksuz da negde zabrljamo. Svaki naš korak se pomono prati i ocenjuje na raznim sajtovima koji nam donose nove goste“.

Iz svih ovih iskustava može se zaključiti da nema dobre saradnje ako se obe strane ne potrude. Ako preuzmemo neke obaveze, red je da ih i ispoštujemo. Kada se završi angažman na nekom honorarnom poslu, dobro je ostaviti odškrinuta vrata. Nikada se ne zna kada će vam i iz kojih razloga zatrebati novi takav posao. Možete da pronađete nešto novo, ali je uvek bolje kada sigurno znate da negde možete da se vratite jer ste ostavili lep utisak i pokazali da ste kvalitetan i odgovoran radnik. Ako ste jednom izgradili dobre odnose, i naišli na dobrog poslodavca i pristojno radno mesto,  sigurno je da će vam biti daleko lakše da nastavite gde ste stali, nego da se na nekom novom poslu tek dokazujete.

Podeli članak
Share on Facebook3Share on Google+0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0

Prvi napišite komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *